HIPOKALCEMIJA PRI TELJENJU KOD MUZNIH KRAVA
Fiziološka, blaga i prolazna.
Prilikom teljenja, velika i nagla potrošnja kalcijuma povezana sa fazom izbacivanja, zajedno sa snažnim drenažom zbog proizvodnje kolostruma, dovode, čak i u optimalnim uslovima, do normalnog smanjenja nivoa kalcijuma u krvi krave. Ovo smanjenje ostaje unutar “fiziološkog” opsega ako je kontrolisano, i tranzitorno ako krava brzo ponovo dostigne ispravne vrednosti kalcijuma.
Kako najbolje upravljati nivoom kalcijuma pri teljenju?
Paratireoidna žlezda brzo reaguje na smanjenje nivoa kalcijuma u krvi proizvodnjom paratiroidnog hormona PTH, koji deluje na specifične ćelije u kostima, bubrezima i crevima, promovišući povećanje nivoa kalcijuma u serumu. Ukratko, PTH podstiče:
1) u kostima demineralizaciju, tj. oslobađanje kalcijuma i
fosfora stimulacijom osteoklasta;
2) u bubrezima reapsorpciju kalcijuma i izlučivanje fosfora;
3) u crevima apsorpciju kalcijuma.
Ovi efekti PTH-a, zajedno sa efektima vitamina D3, postižu se ukoliko postoji pravilna konformacija receptora za paratormon, što se ostvaruje u uslovima fiziološke pH vrednosti krvi, dok je narušena i blokirana situacijama metaboličke alkaloze. Na isti način, puna efikasnost jetre predstavlja osnovni uslov za hidroksilaciju, a time i aktivaciju vitamina D. Sve ovo je takođe moguće ako je nivo magnezijuma ispravan, budući da magnezijum učestvuje kako u aktivaciji kompleksa adenilat ciklaze- cAMP, tako i u formiranju
1,25-dihidroksikolekalciferola. toga proizlazi apsolutna važnost praćenja mineralnog profila ishrane krave tokom tranzicije, posebno u vezi sa vrednostima kalijuma i magnezijuma (K i Mg), kako bi se postigli DCAD vrednosti bliske neutralnosti (čime se izbegavaju uslovi alkaloze) i odgovarajuće vrednosti magnezijuma u odnosu na kalijum, s obzirom na direktnu konkurenciju u apsorpciji koja postoji između ova dva minerala na nivou rumenca. Podjednako važno je očuvati funkcionalnost jetre tokom tranzicije krave (u jetri se odvija
proces hidroksilacije koji aktivira vitamin D endokrinim putem), zahvaljujući upotrebi lipotropnih i hepatoprotektivnih faktora (kao što su holin, metionin, karnitin), s obzirom na blisku vezu
između vrednosti kalcijuma i NEFA u krvi.
Kao što je već pomenuto, čak i u optimalnim uslovima, pri teljenju kod krave se javlja privremena fiziološka hipokalcemija, sa kojom se telo bori putem homeostatskih mehanizama kalcijuma. Dakle, davanje kalcijuma pri teljenju apsolutno je korisno u podršci homeostatskim mehanizmima tela u brzom
vraćanju normalne koncentracije kalcijuma. U slučajevima jasne klinički izražene teške hipokalcemije, gde
ekstremno niski nivoi kalcijuma u krvi zahtevaju intravensku primenu, u svim ostalim situacijama subkliničke hipokalcemije, oralna primena nije samo preporučljiva već nedvosmisleno poželjna, jer na taj način izbegavamo rizik od privremene iatrogene hiperkalcemije, što svakako predstavlja metabolički stres i nosi određeni rizik od srčanih komplikacija. Takođe, oralna primena omogućava konstantnije nivoe kalcijuma u krvi nakon apsorpcije u p poređenju sa intravenskom primenom, bolje se integrišući sa homeostatskim sistemima kalcijuma. Pasivna apsorpcija kalcijuma, za razliku od aktivne, koja ne zahteva prisustvo vitamina D3, zasniva se na principu koncentracionog gradijenta kalcijuma između luminalnog
i krvnog nivoa, što se ostvaruje samo upotrebom visoko rastvorljivih i dostupnih izvora kalcijuma; to su oblici kalcijuma koje treba nadopuniti (kao što su kalcijum hlorid ili sulfat, organski izvori poput acetata ili laktata kalcijuma ili odličan, iako skup, pidolat). U tom slučaju, kalcijum karbonat, iako jeftin i prijatnijeg ukusa od kalcijum hlorida na primer, zbog svoje slabe rastvorljivosti nije pogodan za oralnu primenu radi
brze apsorpcije kalcijuma.
Količina kalcijuma koja se dodaje kako bi se postigli dobri rezultati, koristeći visoko rastvorljive i dostupne izvore kalcijuma, kreće se oko 100 g kalcijuma. Način primene (bolus, gel, tečnost), ako ne utiče na rastvorljivost, nema efekta na efikasnost tretmana. Ipak, tečni oblik je obično mnogo ekonomičniji, veoma efikasan i minimalni rizik od aspiracije, potencijalno povezan sa primenom bolusa, eliminiše se primenom preko pumpe.
Kao zaključak, možemo reći da oralna suplementacija kalcijuma pri teljenju:
1) podržava i poboljšava brzo vraćanje normalnih nivoa kalcijuma u organizmu putem homeostatskog sistema za
regulisanje kalcijuma kod svih krava;
2) statistički, 50% višeparitarnih, ali i 25% prvoparitarnih krava imaju situacije subkliničke hipokalcemije koje se uspešno leče kako bi se izbegle ozbiljnije patološke komplikacije (kao što su dislokacija, metritis, mastitis);
3) predstavlja tretman sa ROI (povrat na investiciju) od najmanje 1:4, s obzirom na prosečnu prevalenciju
hipokalcemije u našem stoci i činjenicu da jedan slučaj
hipokalcemije izaziva gubitak od najmanje 250 €.
Dakle, dajmo našim kravama dobar
“početni zvižduk” u “utakmici laktacije”!